Срж еколошки одрживог паковања хране за кућне љубимце лежи у преласку са традиционалне више-слојне композитне пластике на материјале који се „мономатеријално-могу рециклирати“ или „компостирати под одређеним условима“. Ова промена има за циљ да разреши структурални конфликт између потребе за очувањем свежине са високим{3}}баријерама и тешкоће рециклирања амбалаже на крају њеног животног циклуса.
1. Рециклабилност: Паковање треба да користи материјале који се могу рециклирати како би се минимизирало загађење животне средине. На пример, картонске кутије треба да буду направљене од рециклиране пулпе.
2. Биоразградивост: Одређени материјали за паковање треба да поседују биоразградива својства, омогућавајући им да се разграђују у природном окружењу и смањују „бело загађење“ (пластични отпад). На пример, стопа разградње биоразградиве пластике не би требало да буде мања од 60%.
